Test za roditelje

Test za roditelje

Obrazovne institucije
Obrazovni servisi
kako učiti sa razumevanjem

Razbijamo mit: Da li je učenje napamet baš toliko loše?

/ / Blog, I-IV, Kombinovani, Nacionalni, V-VIII / 05.08.2019

Učenje napamet podrazumeva pamćenje podataka na osnovu brojnih ponavljanja. Primarni cilj je da se različite činjenice što duže zadrže u mozgu, dok je njihovo razumevanje u drugom planu. Ovaj način učenja osnovci nazivaju i bubanje.

Učenje napamet danas je na lošem glasu i često se smatra mehaničkim usvajanjem gradiva bez dubljeg razumevanja. Istina je zapravo da:

  • učenje napamet predstavlja jedan od stilova učenja sa svojim prednostima, ali i manama.

Ovakav način učenja može biti dobar kada je potrebno zapamtiti određene činjenice i prisetiti ih se ili steći neka osnovna znanja, međutim kada je reč o dubljem razumevanju materije, ovaj način je jednostavno nedovoljan.

benefiti učenja napametLista benefita koje učenje napamet donosi nije velika:

  • sposobnost prisećanja podataka u trenutku;
  • usvajanje nekih osnovnih znanja.

Sa druge strane, lista nedostataka je brojnija:

  • mehanička repetitivnost;
  • lako gubljenje fokusa;
  • nedostatak dubljeg razumevanja materije;
  • nerazvijanje mekih veština;
  • neuspostavljanje veze između prethodnog i novostečenog znanja;
  • često rezultira u nerazumevanju ili pogrešnoj interpetaciji koncepata.

Da li je učenje napamet pregazilo vreme?

Jedan od glavnih razloga protiv učenja napamet jeste vreme u kome živimo.

Naime, u doba brzog interneta, Google pretraživača i pametnih telefona svi podaci koji su nam potrebni bukvalno su samo na jedan klik od nas. Pre digitalne revolucije ljudi koji su u glavi držali veliki broj informacija posmatrani su kao hodajuće enciklopedije i izazivali su veliko poštovanje. Danas svako od nas nosi enciklopediju u svom džepu. Ono što u 21. veku odlikuje obrazovane ljude i stručnjake nije količina informacija koju drže u svojoj glavi, već to što nepogrešivo znaju gde da pronađu podatke koji su im potrebni, kao i da kreativno povezuju i interpretiraju činjenice.

Učiti napamet pogrešno je prema biznismenu i piscu Donu Tapskotu. On smatra da je ovakvo učenje neefikasno za, kako je naziva, Google generaciju. Naime, Tapskot ističe da živimo u svetu u kome se informacije smenjuju brzinom svetlosti. Da bi uspeli da ih procesuiraju i kreativno upotrebe, učenici ne mogu jednostavno da ih pamte, već moraju da razumeju koncepte koji leže iza tih informacija. Učenje napamet odgovaralo je industrijskom dobu i masovnoj proizvodnji, dok digitalna ekonomija traži drugačiji, kreativniji pristup, zaključuje Tapskot.

Određena istraživanja pokazala su da je učenje napamet efikasno kod lakših pitanja sa više ponuđenih odgovora, dok za rešavanje složenijih zadataka ono jednostavno nije dovoljno.

učenje napamet efikasno kod lakših pitanja

Tako, na primer, prilikom procene matematičkih sposobnosti kandidata na PISA testu, studenti koji su se u svojoj pripremi oslanjali na učenje napamet, pamćenje zadataka koje su već radili i prelaženje velikog broja primera ostvarili su na najlakšim pitanjima iste rezultate kao i učenici koji su koristili drugačije metode spremanja. Međutim, kada su na red došli složeniji zadaci, stvar se promenila. Kandidati koji su se oslanjali na učenje napamet ostvarili su lošije rezultate od svojih kolega koje su se u spremanju oslanjale na naprednije strategije učenja kao što su: povezivanje ideja, razlučivanje bitnog od nebitnog i problemsko razmišljanje.

Učenje sa razumevanjem

Često se kao suprotnost učenju napamet uzima učenje sa razumevanjem, odnosno smisleno učenje.

Reč je o tehnici koja se oslanja na razumevanje principa po kojima se različiti elementi i delovi gradiva uklapaju u jedinstven koncept. Smisleno učenje je pre svega aktivno učenje koje angažuje učenika i podstiče ga na konstruktivan pristup. Glavna prednost ovakvog učenja jeste što se znanje stečeno na ovaj način može primeniti na nove situacije i tako pretvoriti u nove prilike za uspešno učenje:

  • drugim rečima, znanje koje učenik usvoji sa razumevanjem ostaje sa njim čitav život.

Dva osnovna cilja svakog procesa uspešnog učenja jesu: retencija i transferisanje:

  • odnosno, sposobnost da se naučeno zadrži u memoriji i sposobnost da se primeni u različitim situacijama.

Iako se na prvi pogled čini da brzo učenje napamet predstavlja adekvatniji način za pamćenje informacija, činjenica pokazuje da se stvari koje su na ovaj način usvojene ipak brže zaboravljaju. Jedino činjenice koje usvajamo putem koncepata i kroz razumevanje konteksta ostaju dugoročno u pamćenju. Stoga je smisleno učenje najbolje za ostvarivanje retencije i transfera znanja.

prednosti učenja sa razumevanjemPrednosti učenja sa razumevanjem su brojne:

  • podstiče razumevanje umesto bubanja;
  • razvija aktivnost i angažovanost kod učenika;
  • fokusira se na glavne ciljeve procesa učenja, a ne na trenutni rezultat;
  • povezuje stare informacije sa novim.

Eventualne mane ovakvog načina učenja mogle bi biti što:

  • je potrebno duže vreme za rezultate;
  • ga je potrebno prilagoditi različitim tipovima učenika.

Kada je u pitanju prva „mana”, reč zapravo i nije o mani, pošto ciljevi učenja napamet i učenja sa razumevanjem nisu isti. Naime, prilikom učenja sa razumevanjem glavni cilj je da se naučeno primeni u praksi, dok je kod učenja napamet cilj uglavnom brzo memorisanje činjenica kako bi se položio test.

Zbog toga se u dobrim osnovnim školama nastava povezuje sa praksom i na taj način omogućava učenicima da shvate kako ono što uče mogu da primene u stvarnom svetu. Drugim rečima, učenje dobija egzistencijalnu važnost i tako postaje uspešno.

Kada je reč o prilagođavanju učenja različitim tipovima učenika, to je praksa koja daje najbolje rezultate. Opšti plan i program potrebno je prilagoditi svakom učeniku ponasob kako bi on na najbolji i najefikasniji način usvojio neophodna znanja. Stoga proverite da li osnovna škola koju vaše dete pohađa neguje personalizovan nastavni pristup.

Napokon, najveća prednost smislenog učenja je ta što odgovara na današnje potrebe društva. Učenici koji uče sa razumevanjem razvijaju brojne kvalitete i osobine koje su izuzetno tražene u poslovnom svetu 21. veka:

  • kreativno i problemsko razmišljanje;
  • timski rad;
  • kognitivne veštine: analiza, evaluacija, pamćenje, poređenje.

Kako i kada učenje napamet može biti efikasno?

E. D. Hirš, čuveni književni teoretičar i reformator obrazovanja, umesto učenja napamet savetuje „distribuisanu praksu”.

Reč je o vežbama koje mogu da pomognu učenicima da izvesne procedure i postupci postanu automatizovani. Na taj način, umesto da razmišljaju o njima, učenici mogu da se koncentrišu na razumevanje dubljih strukturalnih koncepata onoga što uče.

Jednostavno:

  • kako bi učenici bili vešti u rešavanju određenih akademskih zadataka, potrebno je da neke stvari rade automatski i sa sigurnošću, a ne da moraju da razmišljaju o njima.

Na primer, da biste rešavali matematičke zadatke, potrebno je da znate tablicu množenja, a za to je potrebna neka vrsta vežbe i drila. Zamislite da je vaše dete sportista:

  • Ukoliko želi da se takmiči u sprintu, ono mora pre svega dobro da zna da hoda i trči a da o tome ne razmišlja. To se postiže time što će te radnje stalno ponavljati. Kada se izveštilo u ovim osnovnim stvarima, dete stiče mogućnost da kasnije vežba složenije tehnike i koncepte trčanja koje će ga učiniti boljim.

tehnike za memorisanje podataka

Međutim, jedna činjenica zadaje problem svim učesnicima obrazovnog procesa: učenicima, nastavnicima, roditeljima:

  • deca ne vole beskrajne vežbe i ponavljanja.

I sa pravom: repeticija je često dosadna.

Međutim, rešenje postoji. Stručnjaci za obrazovanje upućuju na edukativne aplikacije i njihov veliki potencijal u nastavi. Zapravo, skovali su i poseban termin:

  • edutejment – kovanica nastala od reči „education”, koja znači „obrazovanje”, i „entertainment”, što znači „zabava”.

Ove aplikacije čine ponavljanje i učenje zabavnim. Kroz različite vizuelno-auditivne, interaktivne aplikacije učenici neosetno obnavljaju školsko gradivo dok se zabavljaju. Na taj način deca imaju više motivacije za vežbanje i mogu mnogo duže da uče.

Dakle, učenje napamet, odnosno korišćenje različitih tehnika za memorisanje podataka, nije samo po sebi pogrešno. Štaviše, ono je neophodni deo procesa učenja. Potrebno je iskoristiti prilike koje nam bogata tehnologija pruža i učiniti ga zanimljivim kako bi učenici bili motivisaniji. Pri tome moramo ostati svesni činjenice da:

  • učenje napamet nije dovoljno. Ono je samo prvi korak u procesu učenja koji mora da bude nadograđen drugim tehnikama kao što su analiza, procena, povezivanje i kreativna interpretacija informacija.

Kako nadograditi učenje napamet?

Učenik koji preferira učenje napamet ne bi trebalo da bude obeshrabrivan zbog toga. Naprotiv, može biti da je to njegov specifični stil učenja. Dobar savet je da takav stil podržite i nadogradite drugim tehnikama.

Kako da to uradite?

učenici koji više vole učenje napamet1. Nakon što je dete naučilo napamet određenu lekciju i ponovilo je pred vama, tražite mu da uradi to isto, ali svojim rečima. Prepričavanje predstavlja viši stepen od ponavljanja i zahteva određenu selekciju i interpretaciju informacija. Dakle, reč je o učenju sa razumevanjem.

2. Nakon toga, možete postavljati pitanja mališanu u vezi sa lekcijom: ona mogu da se odnose na nešto iz sredine, početka ili kraja lekcije. Dakle, ne moraju da prate hronološki red izlaganja gradiva. Na taj način dete neće mehanički odgovarati na vaša pitanja, već će morati da razmisli.

3. Ispitivanje možete proširiti tako što ćete tražiti od deteta da vam kaže šta ono misli i oseća o tome što uči. Na primer, zašto se nešto u istoriji desilo, koji je uzrok tog događaja, a koja posledica.

Na ovaj način učenje teksta napamet prerasta u druge, više oblike učenja i omogućava vašem detetu dve važne stvari: zadržavanje i razumevanje informacija.

Znanje je potrebno proveravati

Svi eksperti saglasni su u jednom: svoje znanje važno je testirati. Da bi odgovorili na pitanje kako treba da izgleda provera koja ne meri samo količinu već i kvalitet našeg znanja, eksperti za edukaciju skovali su termin „poželjna teškoća”.

Šta to znači?

Pitanja ne treba da budu toliko laka da ih se učenici mogu setiti bez problema, ali ni toliko teška da na njih ne mogu da odgovore i izgube motiv za učenje. Dakle, ključ je u umerenosti. Pitanje treba da bude koncipirano tako da učenike podstakne na razmišljanje, ali da nakon toga oni mogu da dođu do odgovora.

Na primer:

Ukoliko na času istorije nastavnik postavi učenicima pitanje „Kada je započeo Drugi svetski rat?”, to je nešto na šta će učenici lako odgovoriti, posebno ukoliko su koristili tehnike učenja napamet. Međutim, ukoliko im se postavi pitanje „Kako je Drugi svetski rat promenio izgled Evrope?”, to je pitanje koje od učenika zahteva razmišljanje, smeštanje činjenica u kontekst i povezivanje informacija. Reč je, dakle, o pitanju koje proverava kvalitet znanja i na koje, da bi odgovorili, učenici moraju da upotrebe druge tehnike umesto učenja napamet.

Rešenje je u sintezi

Ono što je sigurno jeste da ne postoji jedan način učenja. Svaki stil i postupak imaju svoje prednosti i mane, ali iznad svega imaju svoje mesto u složenom procesu učenja. Umesto da se odlučuje isključivo za jedan stil učenja, potrebno je da se teži sintezi različitih stilova u kojima se dobre strane svakog od njih dopunjuju i tako kreiraju proces učenja koji ostaje u učeniku za čitav život. Dakle, važno je da vaše dete bude otvoreno za svaku priliku za saznavanje, ali i da izgradi svoj stil učenja.

Bonus saveti za najmlađe: Kako naučiti pesmu napamet?

Učenje napamet može dati posebno dobre rezultate u mlađem dobu. Zbog toga se ovaj stil učenja primenjuje u radu sa najmlađima. Na primer, sjajan način da deca počnu da ovladavaju govorom jesu ponavljanje i pamćenje rimovanih pesmica.

učenje pesmica napamet

Deci obično ne treba mnogo pomoći prilikom učenja pesmica napamet. Njihove pametne glavice prijemčive su za nove stvari i sa lakoćom ih pamte. Dovoljno je da vaš mališan zavoli pesmu i odsluša je više puta i već će umeti sam da je reprodukuje. Naravno, možete mu pomoći i vi prilikom učenja pesmica napamet:

Za kraj teksta donosimo vam 5 trikova kako da vaše dete nauči pesmu napamet:

1. Puštajte mu često omiljenu pesmicu i podstičite ga da peva uz nju.
2. Povezujte stihove iz pesme sa stvarima iz vašeg svakodnevnog života. Na primer: ako se vozite autobusom, pevajte: „Točkovi se vrte ukrug, vrte ukrug, vrte ukrug, točkovi se vrte ukrug po ceo dan”.
3. Razgovarajte sa detetom o značenju pesmice. Ukoliko ona sadrži neku priču sa kojom se mališan povezuje, lakše će je naučiti.
4. Birajte pesme koje se rimuju. Naš mozak bolje pamti rimovane reči, stoga će deca ovakve pesmice lakše pamtiti.
5. Vodite računa o tome da se pesma dopada detetu. Samo one pesme koje mu se sviđaju mališan će biti motivisan da pamti i tražiće da mu ih puštate iznova i iznova.


Leave a Comment