Nastava u Savremenoj osnovnoj školi uvek je zanimljiva, ali neki od časova prave su analize jezika koji govorimo i konteksta koji nas okružuje. Tako su savremeni osnovci na času koji je osmislila nastavnica srpskog jezika i književnosti Marina Gava pošli u potragu za znakovima, simbolima, mestima, oznakama i drugim stvarima kojima su svakodnevno okruženi. A cilj je bio shvatiti: šta zapravo znači neki izraz i kako se pravilno on može rastumačiti?

Ugledni časovi su po svojoj osnovnoj šemi i organizaciji strukturirani na uobičajeni način, ali na jednom višem i kvalitetnijem nivou. U njima ništa nije potpuno novo i nepoznato, ali je pripremljeno i realizovano na uzoran način, tj. za ugled drugima i može da posluži za primer. Upravo takav je bio čas zasnovan na istraživanju frazeologizama.

Na početku časa učenici su podeljeni u 4 grupe, na osnovu ceduljica koje su izvlačili. Na tim ceduljicama su bile ispisane neke fraze (idiomi/frazeologizmi) na srpskom i engleskom, zatim hemijski simboli, formule (hemija, matematika). Četvrta grupa je dobila papiriće sa nacrtanim dogovorenim simbolima (znak za apoteku, saobraćajni znak za dozvoljeno preticanje, smajli, sijalica koja se pali, nota Re).

Lako su se prepoznali, a onda su zamoljeni da pročitaju šta zapravo piše na tim listićima. (Zato je njihov moto bio „Čitaj kako je napisano ovde ne važi!”) Cilj je bio u tome da, umesto „Vući nekoga za nos”, kažu da tu piše „Praviti nekoga budalom, podsmevati mu se”. Da se H20 čita kao „voda”, da sijalica koja se pali znači „ideja” ili da je a2 + b2 = c2 Pitagorina teorema koja služi za izračunavanje kvadrata nad hipotenuzom.

OTKRIVAMO ŠTA OVE STVARI STVARNO ZNAČE I MOGU LI ZNAČITI NEŠTO DRUGO

Potom su mališani bili upitani da li neki od tih simbola, rečenica i formula mogu značiti nešto drugo. Da li se mogu protumačiti nekako drugačije, da nemaju veze sa oblašću kojoj pripadaju. Očekivano, uvideli su da van svog zadatog konteksta ne znače ništa drugo.

Potom su analizirali definiciju frazeologizma (ustaljeni izraz, nepromenljiv, promenljiv u određenim okolnostima) i shvatili su da se ta definicija mogla lako odnositi i na matematičke formule (jer se Pitagorinom teoremom ne može računati površina kruga), i na hemijske i ostale simbole.

Baš ovakav metod rada je upotrebljen da bi se na zanimljiv način zapravo rastumačila definicija sa ciljem da osnovci počnu sami da se dosećaju raznih izraza (na srpskom ili nekim stranim jezicima) koje svakodnevno koriste, ali da nisu bili svesni njihove uniformnosti i primenljivosti u određenim okolnostima.

To je ujedno bio i drugi zadatak – da se dosete što više takvih izraza i da ih rastumače tu na licu mesta. Koliko odudaraju od svakodnevnog govora dokazano je na primerima prevedenih naših fraza na engleski („Dobiti nogu”, „Sisati vesla”, „Živeti na visokoj nozi”)…

USLEDILA JE SARADNJA SA DRUGIM NASTAVNICIMA

Nastavnica matematike Dajana Jokić i nastavnica engleskog Melanija Savić bile su zadužene da ispituju učenike u vezi sa svojim predmetnim oblastima. Konkretno, Melanija Savić je razgovarala o idiomima na engleskom, tražila paralele sa nekim izrazima na srpskom. Na primer, izraz „once in a blue moon” je sličan sa našim izrazom „S mene pa na uštap”, što znači jako retko, zatim izrazi „black sheep” i „crna ovca”, koji imaju isto značenje.

A Dajana Jokić je diskutovala o nekim prepoznatljivim formulama u matematici ističući da se većina njih primenjuje samo za date sfere i da su neupotrebljive van datog konteksta.

Najzad, učenici su dobili domaći zadatak da razmisle o tome iz kojih sfera nam dolaze frazeologizmi kao što su „prva violina” (muzika), „Ahilova peta” (mitologija) i slično.

Ovakvi časovi, koji su zamišljeni kao pravi istraživački zadaci, bolje nas upoznaju sa svetom u kojem živimo, a savremeni učenici kroz njih uče da bolje razumeju jezik, kontekst, pa i društvo u kojem žive.