Dečja igra kroz sport najsavršeniji je vaspitni model, koji na prilagođen način imitira situacije iz svakodnevnog života i priprema decu za budućnost. Deca koja se bave sportom prihvataju odgovornosti i obaveze, savladavaju organizacione veštine, uče da budu nesebična i spremna na odricanja ne bi li pomogla drugima i slabijima, a posebno da poštuju fer-plej. U Savremenoj se posebna pažnja posvećuje sportu upravo kako bi deca izrasla u srećne i zdrave ljude spremne na izazove.

Tokom prošle nedelje na Novom Beogradu, u Hali sportova „Ranko Žeravica”, održane su Male olimpijske igre za učenike od prvog do trećeg razreda osnovnih škola.

Naravno da su savremeni osnovci učestvovali, jer kako bi se neko takmičenje zamislilo bez njih? Na Maloj olimpijadi učestvovali su učenici 1. i 2. razreda. Imali su zadatak da za što kraće vreme udruženim snagama pređu poligon. Naši đaci su ispunili svoj najvažniji cilj – pokazali su odlično umeće, spretnost, slogu, fer-plej i sjajno se zabavili sa svojim vršnjacima iz drugih škola.

Savremena je ponosno navijala i za Luku Vasiljevića – mladu tenisku nadu

Svoje prve teniske korake Luka Vasiljević, učenik prvog razreda, napravio je u Savremenoj. Vredno je trenirao i pokazao veliku želju da se još više posveti svom talentu. Uz veliku podršku škole, drugara i porodice, Luka se ohrabrio da nakon vrednog treniranja ode na takmičenje. Prošle nedelje osvojio je drugo mesto i čestitamo mu na tome.

Najveći uzor mu je Novak Đoković i njegovi uspesi ga motivišu da vredno nastavi sa treniranjem. Ne sumnjamo u posvećenost malih savremenih sportista i u ostvarenje njihovih snova! Zato smo tu da im pomognemo da ostvare sve što zacrtaju.

Prisetimo se istorije Olimpijskih igara, jer možda baš neko od savremenih osnovaca jednog dana osvoji zlato i ostvari istorijski uspeh

Moderni olimpijski pokret svoje korene duguje antičkim Olimpijskim igrama, koje su održavane u Olimpiji na Peloponezu, svetilištu posvećenom bogu Zevsu. O početku Olimpijskih igara nema pouzdanih podataka, a najstariji pisani trag vodi u 776. p. n. e.

Olimpijski sportovi u drevnoj Grčkoj bili su: trčanje na kratkim i dugim stazama, rvanje, borba pesnicama, pankration (kombinacija rvanja i borbe pesnicama), petoboj (trčanje, skok udalj, bacanje diska, bacanje koplja, rvanje) i konjske trke, a za vreme održavanja Igara proglašavano je primirje i grčke državice su obustavljale ratove.

Jedno od najpoznatijih obeležja Igara je baklja. U znak sećanja na Igre antičke Grčke plamen se pomoću sunčevih zraka pali u Olimpiji, odakle kreće na put ka gradu domaćinu Igara. Za svake Igre pravi se posebna baklja, čiju kopiju ima svaki nosilac, a plamen je ono što se prenosi od jednog do drugog.

Olimpijski plamen je simbolično prvi put upaljen 1928. godine u Amsterdamu, na ulasku u Olimpijski stadion, a goreo je i na stadionu „Koloseum” za vreme Igara u Los Anđelesu 1932. godine. Trkači i veslači su baklju nosili kroz sedam zemalja – Grčku, Tursku, Bugarsku, Jugoslaviju, Mađarsku, Austriju i Nemačku. Njen put bio je dug 3.422 kilometra (toliko je bilo i nosilaca), a poslednji nosilac baklje bio je atletičar Fric Šilgen.

Olimpijski plamen prolazio je kroz Jugoslaviju tri puta – za Igre 1936. godine u Berlinu, za Igre 1972. godine u Minhenu i, naravno, za Zimske olimpijske igre 1984. godine u Sarajevu.

Najviše nosilaca baklje bilo je 1964. godine – ukupno 101.866 ljudi (nosioci i njihova pratnja), a najduži put baklja je prešla za Igre u Pekingu 2008. godine – ukupno 137.000 km za 129 dana.

Do sledećih takmičenja šaljemo veliki sportski pozdrav iz Savremene!