Test za roditelje

Test za roditelje

Obrazovne institucije
Obrazovni servisi
značaj pravopisa i znakova interpunkcije

Znakovi interpunkcije – vodič za pravilnu upotrebu

/ / Blog, I-IV, Kombinovani, Nacionalni, V-VIII / 16.12.2019

Znakovi interpunkcije – vodič za pravilnu upotrebu

Kada se govori o pravopisu i znakovima interpunkcije, potrebno je da budemo skoncentrisani, jer time vežbamo sopstveni um i memoriju. Iako često možemo čuti ljude kako se žale na to ko još ima vremena da u digitalnom dobu obraća pažnju na takve sitnice kao što su znakovi interpunkcije, istina je potpuno drugačija:

  • bez interpunkcije bili bismo potpuno izgubljeni u pisanoj komunikaciji.

Naime, razumevanje smisla napisanog nije isto kao razumevanje izgovorenog teksta. Prilikom slušanja drugog govornika, mi shvatamo smisao izrečenog zahvaljujući njegovoj intonaciji, ekspresijama i drugim neverbalnim oblicima. U pisanom tekstu toga nema. Dakle, ono što nam omogućava da razumemo smisao i intonaciju napisanih rečenica upravo su:

  • znakovi interpunkcije.

Osim toga, interpunkcija, a i pravopis uopšte, izuzetno su važni i u današnjem digitalnom vremenu jer bilo da kuckate SMS, šaljete Viber poruke, objavljujete post na Facebooku ili sastavljate opis slike na Instagramu, sve to ljudima koji čitaju govori mnogo o vama i šalje zasebnu poruku. Zbog toga je potrebno dobro poznavanje interpunkcije, ali i gramatike i pravopisa. Da bi bilo lako savladati ova pravila, potrebno je uvesti neke inovativne obrazovne prakse.

Znakovi interpunkcije u srpskom jeziku

U osnovne interpunkcijske znakove u našem jeziku spadaju: tačka, zapeta, crta, tačka i zarez, navodnici, upitnik, uzvičnik, crtica.

Interpunkcija srpskog jezika je logička, što znači da zavisi od smisla rečenice. Međutim, ono što nekome izgleda logično, drugome može delovati nerazumljivo. Otuda imamo česte nedoumice prilikom upotrebe pojedinih pravopisnih znakova.

Ono što morate da znate je da:

  • iako ove nedoumice mogu izgledati nevažno, one u komunikaciji mogu dovesti do velikih nesporazuma. Zbog toga je važno ovladati pravilnom upotrebom interpunkcijskih znakova.

Kako bismo vam pomogli, donosimo vam kratak, ali efikasan vodič za pravilnu upotrebu najčešćih interpunkcijskih znakova.

čitanje i pisanje znakova interpunkcije

Pisanje tačke

Kada je u pitanju pravilna upotreba znakova interpunkcije, tačka je možda jedan od onih koji zadaju najmanje nedoumica. Upotrebljava se na kraju svake potvrdne ili odrične rečenice: „Idem u prvi razred Savremene”, „Ne nosim težak ranac jer u Savremenoj koristimo iPade.”

Tačka se takođe upotrebljava i kao pomoćni znak kada je potrebno da:

  • skratimo reč: t. (tačka); g. (godina); J. Franolić;
  • označimo naslov odeljka ukoliko se tekst nastavlja u istom redu: „Život u Savremenoj. Svakoga jutra učenici dolaze u školu sa osmehom i zauzimaju svoje mesto u učionici”;
  • rimskim ili arapskim brojevima označimo poglavlje ili raščlanimo tekst: „I. Uvod”;
  • obeležimo redni broj: „Savremena osnovna škola je 1. u regionu po upotrebi moderne tehnologije”.

Najčešće greške u upotrebi tačke vezane su za njeno pisanje na pogrešnim mestima. Dakle, važno je da znate da se tačka ne piše:

  • iza rimskih brojeva: „Savremena osnovna škola priprema decu za XXI vek”;
  • iza rednih brojeva kada se nalaze ispred nekog drugog interpunkcijskog znaka: „Biću na odmoru od 25 do 30. juna”;
  • u četvorocifrenim oznakama godina, iza cifre koja označava hiljade: „1984”, „2000” itd.;
  • iza skraćenica sastavljenih od velikih slova koja predstavljaju prva slova reči (tzv. verzalne skraćenice): „SAD (Sjedinjene Američke Države)”, „NS (Novi Sad)”; „BG (Beograd)”;
  • iza sažetih skraćenica sastavljenih od prvog i poslednjeg sloga: „gđa”, „gđica”, „dr”.
čovek piše po pravilima pravopisa

Pisanje zareza

Kada su u pitanju znaci interpunkcije, jedan od najčešćih jeste zarez. Uz to, reč je o jednom od znakova koji zadaje najviše problema i čija je pravilna upotreba često predmet polemika. To i ne treba da čudi:

  • za definisanje i obeležavanje unutrašnjih odnosa u rečenici, zapeta je najvažniji znak.

U usmenom govoru zapeti odgovara pauza bez spuštanja glasa. Dakle, pisanje zareza određuje se na osnovu gramatičkih pravila, zatim smisaonim odnosima i službom u rečenici, a u nekim slučajevima ostavljena je i sloboda prilikom njene upotrebe.Otuda i toliko nesigurnosti kada je u pitanju upotreba ovog interpunkcijskog znaka.

Za početak, najvažnije je da znate opšte pravilo koje kaže:

  • delovi rečenice koji su u smisaono slabijoj vezi rastavljaju se zapetom, dok se oni koji su u smisaono jačoj vezi ne rastavljaju.

Ovo ćete najbolje razumeti ukoliko se upoznate sa konkretnim primerima i slučajevima.

Zapeta se piše prilikom:

  • nabrajanja bez veznika: „U Savremenoj u nastavi koristimo laptopove, robote, elektronske table…”;
  • nabrajanja koje se zaključuje veznikom: „Obroci u Savremenoj pripremljeni su od zdravih, svežih i kvalitetnih namirnica”;
  • nabrajanja s ponavljanjem veznika: „I školska uniforma, i školski pribor, i komplet knjiga i radnih listova uključeni su u cenu školarine u Savremenoj”.

Zapeta se takođe piše između umetnutih i naknadnih delova rečenice, odnosno u sledećim slučajevima.

  • Modalne rečenice i rečce uvek se odvajaju zapetom kada su smisaono izdvojene, bez obzira na to da li se nalaze na početku, u sredini ili na kraju. Dakle, kad god neka rečenica ili rečca predstavlja komentar sadržaja rečenice, odvaja se zapetom: „U Savremenoj je, naravno, svako dete podjednako važno”; „Učenici, naime, aktivno učestvuju u nastavi.”
  • Vokativ se uvek odvaja zapetom jer je i gramatički i intonaciono izdvojen od ostatka rečenice: „Poštovani gospodine Petroviću, imate pismo od gospodina Pavlovića”; „Dođi, legendo, da ti stisnem ruku!”

Važno: Vodite računa kada čestitate rođendan – ne zaboravite da vokativ odvojite zapetom: „Srećan rođendan, Milice!”

  • Glagolski prilozi koji stoje ispred predikata koji određuju takođe se odvajaju zapetom: „Veselo se osmehujući, osnovci su započeli školsku godinu u Savremenoj”.
  • Apozicija, tj. drugi naziv nekog pojma, čije šire određenje dolazi posle užeg pojma: „Savremena, najmodernija osnovna škola u regionu, vrši upis novih učenika”.

Koliko je važno napisati zapetu na pravom mestu, toliko je i bitno da tekst ne opterećujete nepotrebnim zarezima. Stoga je dobro da se upoznate i sa slučajevima u kojima se zapeta ne piše.

  • Pridevi koji se nalaze uz neodređene imenice ne odvajaju se zapetom: „Najmodernija škola ponosno je primila prvu generaciju učenika.”

Pažnja: Čak i ako imamo više prideva jedan do drugog od kojih je svaki posebna i ravnopravna odredba imenice, zapeta se ne piše: „Upisao je modernu kvalitetnu školu.”

  • Apozicija se ne odvaja zapetom onda kada širi pojam dolazi pre užeg: „Najmodernija škola ‘Savremena’ otvorena je na Novom Beogradu.”
  • Modalne i vezničke rečce ne odvajaju se ukoliko su smisaono jako vezane za ostatak rečenice: „Verovatno i ostali znaju da je u današnjem obrazovanju važna i upotreba edukativne tehnologije”; „Uz posvećene nastavnike svakako ćemo napredovati.”
  • Zapeta se ne piše iza suprotnih veznika na početku rečenice: „A koliko je škola dobra vidi se po dečjem osmehu”.

Međutim, ovde treba voditi računa: Razlikujte veznik „a” od uzvika „a”. Dakle: „A, znači za samo 259 evra mesečno i moje dete može da se školuje u najsavremenijoj školi.”

znakovi interpunkcije kako se pišu

Zapeta među složenim rečenicama

Pisanje zareza između rečenica koje se nalaze u sastavu jedne veće rečenice zavisi od prirode tih rečenica.

Ono što treba da znate je da:

  • postoje nezavisnosložene rečenice, sastavljene iz najmanje dve ravnopravne rečenice, i
  • zavisnosložene rečenice, sastavljene iz glavne rečenice i najmanje jedne zavisne, koja je neka vrsta njene dopune i ne bi mogla stajati samostalno.

Kako da ih razlikujete?

U nezavisnosloženoj rečenici svaka rečenica može stajati samostalno kao poseban iskaz, dok zavisna rečenica ne može stajati samostalno:

„Sinoć sam preskočio večeru, a jutros sam doručkovao žitarice.” (nezavisnosložena)

„Nije dobro preskakati obroke jer to ne prija našem ogranizmu.” (zavisnosložena)

Kada je u pitanju upotreba zareza kod ovakvih rečenica, imamo nekoliko tipičnih slučajeva.

Zapeta se piše:

  • ukoliko u nezavisnosloženoj rečenici nema veznika: „Učenici stoje u dvorištu, posmatraju mađioničara.”
  • ispred veznika: a, ali, no, nego, već, pa ipak, dok itd., koji povezuju rečenice suprotnog odnosa: „Nastava u Savremenoj je interaktivna, a ne statična.”
  • ispred isključnih rečenica: „Na moru nas je poslužilo vreme, samo je prvi dan padala kiša.”
  • ispred zaključnih rečenica, sa veznikom ili bez njega: „Dobro i vredno radimo, uspeh će doći;” „Dajemo sve od sebe, pa će i uspeh sigurno doći.”
  • u sastavnoj rečenici ispred rečenice sa posledičnim značenjem, koja se za prvu vezuje konstrukcijom „tako da”: „Učenici Savremene briljirali su na takmičenju, tako da su im se svi divili.”

VAŽNO: Zapeta se obavezno piše ukoliko zavisna rečenica dolazi ispred nezavisne rečenice: „Gde ima osmeha, ima i druženja.”

Zapeta se ne piše:

  • između dve rečenice koje su smisaono i intonacijski tesno povezane veznicima „i” i „ili”: „Dobro smo se spremali i postigli smo željeni rezultat”; „U Savremenoj stalno učimo nove stvari ili se aktivno odmaramo.”

Napomena: Zapeta se piše pre ovih veznika kada se nalaze ispred rečenice koja je naknadno dodata ili se posebno naglašava: „U Savremenoj se u nastavi koriste moderne i proverene nastavne prakse, i to je pravi način;” „Stavi šlauf pre ulaska u vodu, ili mišiće.”

  • Ukoliko rečenice sa „a” i „ali” predstavljaju jednu smisaonu i dikcijsku celinu, zapeta se ne mora pisati: „U Savremenoj neko rešava zadatke na iPadu a neko programira robota.”
dete uči pravopis

Pisanje navodnika

Navodnici služe pre svega za izdvajanje reči koje nisu vaše nego tuđe. Njima se najčešće izdvaja tuđi tekst:

Primer: Koordinator Savremene nam je napomenuo da „upis dece traje tokom čitave godine i da je ostalo još malo mesta”.

Navodnici takođe služe da se označe dijalozi:

Primer: „Dodaj loptu”, vikao je i mahao rukama igrač pored njega.

Navodnici se upotrebljavaju i da stilski oboje reč. Na primer, ukoliko neku reč koristimo u suprotnom značenju od onog koje inače ima, kada pisac želi da izrazi svoju sumnju, ironiju, podsmeh:

Primer: Lopta je tako „laka”, slomio sam prste šutirajući je.

Napokon, navodnici služe da se obeleže i istaknu naslovi dela, imena različitih ustanova. Primer: Idem u osnovnu školu „Savremena”.

Treba da znate: Ovi navodnici se mogu izostaviti ukoliko imamo veliko slovo na početku naziva ili ako nam kontekst sugeriše jasno da je reč o nekoj ustanovi, instituciji ili publikaciji. Primer: Pročitao sam današnje izdanje Politike.

Važno je takođe da razlikujete navodnike i polunavodnike:

  • Polunavodnici se upotrebljavaju da bi se izdvojio uži navod u okviru šireg navoda. Primer: Koordinator za upis nam je rekao da „roditelji traže modernu, bezbednu, opremljenu školu koja će, kako sami kažu, ‘pripremiti njihovu decu za budućnost’”.
  • Takođe, ukoliko u govoru želite da se ogradite od žargonske ili kolokvijalne upotrebe neke reči, možete staviti unutrašnje navodnike: Današnji klinci su suviše ‘kul’ da bi se družili sa svojim roditeljima.
znakovi interpunkcije su važni za učenje

Pisanje upitnika

Znak pitanja se stavlja na kraju svake upitne nezavisne rečenice bez obzira na to da li postoje upitne reči ili nam upitni smisao sugeriše sama intonacija: „Kako ste proveli raspust?”, „Poslužilo vas je vreme?”

Ovu grešku mnogi prave, stoga vodite računa:

  • Nije redak slučaj da ljudi pišu znak pitanja iza zavisnoupitnih rečenica. Međutim, iako takve rečenice imaju oblik upitnih rečenica, one nemaju njihovu funkciju pa se i ne obeležavaju upitnikom. Pogledajte: „Učenici su pitali robota od koliko kontinenata se sastoji zemlja.”

Pisanje uzvičnika

Znak uzvika piše se kako bi se iskazao emocionalni stav prema sadržaju rečenice. S obzirom na to da emocionalnost može imati različite forme i sadržaje, postoji i nekoliko tipičnih primera u kojima se rečenica završava uzvičnikom:

  • Rečenice koje se izgovaraju povišenom intonacijom: „Kakva prelepa škola!”, „Dobro došli, osnovci!”, „Neka počne najbolja školska godina do sada!”
  • U književnim delima, iza vokativa, kada je potrebno istaći afektivnost: „Vuče, vuče, bubo lenja!”
  • U rečenicama kojima se izražava čuđenje, umesto dopuna „zamislite”, „začudo”, „neverovatno”: „U oktobru je još uvek moglo da se kupa!”

Ono što je posebno interesantno jesu slučajevi u kojima se upitnik i znak uzvika koriste zajedno. To su rečenice kojima se izražava neverica i zaprepašćenje ili neslaganje: „Da li ti je jasno da svet ubrzano grabi ka budućnosti, a nama je obrazovanje još uvek u prošlom veku?!”

čovek piše olovkom po papiru

Dve tačke i tačka sa zarezom

Postoje slučajevi kada su rečenice nezavisne, ali opet smisaono povezane, pa bi razdvajanje tačkom bilo preterano, a razdvajanje zapetom preslabo. Zbog toga postoji tačka sa zarezom, koja predstavlja najbolje rešenje u ovom slučaju.

Dakle, reč je o znaku slabijem od tačke, ali jačem od zapete. Koristi se uglavnom u dužim i složenijim pisanim tekstovima. Međutim, kada je u pitanju svakodnevna upotreba, tačku sa zapetom najčešće ćete koristiti iza delova teksta koji čine niz i koji se razdvajaju jer su dati u nabrajanju:

„Osnovnu školu ‘Savremena’ odlikuju:

  • najmodernija oprema, prilagođena različitim uzrastima i edukativnim potrebama;
  • posvećeni učitelji i nastavnici koji nastoje da podstaknu i razviju individualnost svakog deteta;
  • komforne prostorije u kojima se učenici druže, istražuju, uče i odrastaju sa osmehom.”

Kada je reč o upotrebi dve tačke, ono što je važno da znate je da se u svakodnevnoj upotrebi ona najčešće koristi, u okviru rečenice, pre nabrajanja: „Učionice su opremljene: Node stolicama, robotima, laptopovima i iPadima.”

Suština je u detaljima

Iako možda izgleda zamorno voditi računa o pravilnoj upotrebi interpunkcije, njeno nepravilno korišćenje može dovesti govornika u prilično neugodnu situaciju. Bez obzira na to da li se dopisujete putem SMS-a, pišete pismo nekome do koga vam je stalo ili vodite poslovnu komunikaciju, pravilna upotreba interpunkcije pomoći će vam da vas bolje razumeju, ali i da ostavite dobar utisak. Zapamtite:

  • Znakovi interpunkcije u srpskom jeziku su detalj od koga zavisi smisao celine.

Kada je u pitanju interpunkcija, naš jezik se vodi logičkom upotrebom, ali uprkos tome, još uvek postoji mnogo nedoumica. U ovom kratkom vodiču nastojali smo da pokrijemo neke od najčešćih interpunkcijskih znakova u njihovoj tipičnoj upotrebi kako bismo vam olakšali svakodnevno snalaženje u pisanom tekstu. Naravno, postoji još mnogo primera upotrebe koje možete potražiti u Pravopisu srpskog jezika Matice srpske, kojim smo se i mi vodili prilikom sastavljanja ovog kratkog vodiča. Ako vas zanima kada se pišu mala i velika slova, to možete saznati ovde.