Prepoznavanje i razvijanje talenata

Veliki problem današnjeg obrazovanja je što u njemu gotovo da ne postoj težnja da se kod dece prepoznaju i podstiču talenti. Rigidnim nastavnim planovima koji su često u neskladu sa savremenim načinom života i pogotovo nekreativnim radom, učitelji i nastavnici ne uspevaju da iz dece izvuku njihove potencijale.

U Savremenoj, pristup je dijametralno suprotan. Od prvih dana školovanja obraća se pažnja na talente svakog deteta i oni se tokom prvih godina školovanja podstiču i razvijaju bez obzira na to da li se odnose ne neke od nastavnih predmeta (matematika, jezici, muzičko, likovno…) ili je reč o nekim međupredmetnim i životnim veštinama kao što su talenat za komunikaciju, međuljudske odnose, sport i slično.

U Savremenoj se svi talenti jednako tretiraju, baš kao što su nam i sva deca podjednako bitna. Smatramo da ne postoji netalentovano dete, već samo nedovoljno zainteresovani prosvetni radnici koji će talenat uočiti. Zbog toga je cilj svakog učitelja u Savremenoj da što je moguće bolje upoznaju svakog svog učenika i uoče sve njihove talente koje će potom brusiti. Učenik koji dobija punu pažnju i stiče mogućnost da napreduje i proširuje svoje znanje iz oblasti za koje je talentovan je samim tim srećan učenik koji će postizati bolje rezulatate i u drugim oblastima.

Proces rada sa talentima

Prepoznavanje i razvoj talenata je kompleksan proces i zahteva stručnost i motivisanost učitelja, ali i personalizovan nastavni program i primenu savremene tehnologije. Proces se može podeliti u pet faza.

Identifikacija

Učitelji moraju umeti da prepoznaju različite karakteristike i tipove talenata kod dece.

Obrazovna rešenja

Na osnovu specifičnih talenata, za svako dete se vrši prilagođavanje nastavnog plana i programa sa ciljem da dete od njega dobije najviše moguće i bude srećno tokom svakog svog školskog dana.

Aktivnosti na času

• upotreba savremenih nastavnih sredstava;
• samostalan rad;
• složeni i kreativni zadaci;
• razvoj logičkog načina razmišljanja;
• podsticanje analize i sinteze tokom učenja, minimizacija memorisanja informacija;
• razvoj kreativnosti i drugačijeg pristupa problemima;
• gostovanja predavača;
• fleksibilan prostor za učenje.

Vannastavne aktivnosti

• zanimljive sekcije dodatne nastave;
• edukativna upotreba interneta;
• samostalan rad kod kuće;
• slobodne aktivnosti;
• istraživačke radionice.

Motivacija učenika

U nižim razredima osnovne škole veoma je bitno da deca dobiju adekvatnu povratnu informaciju o svom uspehu. To se može učiniti kroz javne pohvale, organizaciju učeničkih vođenja časova, prezentovanje škole na takmičenjima i drugim događajima i nagrađivanje za postignute rezultate.