Danas sve više preovladava mišljenje da inteligencija ne predstavlja samo jednu uopštenu sposobnost koja se može meriti klasičnim IQ testovima. Program višestruke inteligencije Univerziteta Harvard polazi od činjenice da ljudi imaju više međusobno nezavisnih tipova inteligencije.
Tvorac ovog pristupa inteligenciji (Howard Gardner’s Theory of Multiple Intelligences) jeste Harvardov profesor i lider u edukaciji Hauard Gardner. Zbog njegove reputacije i naučnih dostignuća, mnoge prestižne škole širom sveta su prihvatile ovaj pristup i implementirale ga u svoj sistem obrazovanja. Ove ustanove imaju posebne uslove za njegovo sprovođenje i njihovi predavači su posebno obučeni za njegovu primenu.
Profesor Hauard smatra da ljudska bića imaju više načina da procesiraju i predstave različite tipove informacija, od kojih je svaki nezavisan u odnosu na druge; koncept jedne inteligencije nije dovoljan, već bi sposobnosti čoveka trebalo meriti kroz čak osam tipova inteligencije.
Učenici koji su završili školovanje koje se oslanjalo na Hauardov pristup inteligenciji postigli su zapažene rezultate i bili uspešniji u daljem obrazovanju od ostalih vršnjaka. Iz tog razloga se ovaj program smatra za najbolji pristup i kad je reč o edukaciji.
Program višestruke inteligencije prepoznaje osam tipova inteligencije. Takođe, svaki od vidova inteligencije daje rane naznake koja bi zanimanja bila idealna za svako dete, što može biti izuzetno korisno i značajno.
Inteligencija vezana za prirodu tiče se sposobnosti dobrog poznavanja i shvatanja prirode i prirodnih procesa, te uočavanja razlika između pojava koje se dešavaju u prirodnoj sredini.
Deca koja imaju razvijenu inteligenciju za prirodu dobro prepoznaju obrasce, uočavaju razlike i kategorišu informacije. Napredak u ovoj vrsti inteligencije omogućava i napredovanje u oblastima kakve su pisanje, matematika i nauka.
Razvijanjem inteligencije za prirodu, vaše dete upoznaje okolinu u kojoj živi i stiče svest o važnosti njenog očuvanja, ali postaje i uspešnije iz tradicionalnih predmeta koji su sastavni deo obrazovnih kurikuluma.
Logičko-matematička inteligencija odnosi se na sposobnost razumevanja odnosa i uviđanja logičkih veza, apstrakcije i razumevanja simbola, kao i ispravnog zaključivanja.
Ovo je veoma važan tip inteligencije koji, ukoliko se neguje pravilno i na vreme, omogućava deci da bolje razumeju matematičke i naučne koncepte. Logičko-matematička inteligencija ne podrazumeva samo matematičke proračune i eksperimente već i obezbeđuje bolje snalaženje u svakodnevnim situacijama i neophodna je za razvoj kritičkog mišljenja i sposobnosti rešavanja problema.
Interpersonalna inteligencija je sposobnost uspostavljanja kvalitetne komunikacije sa drugima, ali i posedovanja senzitivnosti i empatije za tuđa raspoloženja, osećanja i potrebe.
Međuljudska ili emocionalna inteligencija veoma je važna za opšti akademski uspeh. Deca sa razvijenom ovom vrstom inteligencije se bolje snalaze u različitim akademskim aktivnostima, ostvaruju zapaženije rezultate i grade uspešnije karijere.
Osim što je razvijena inteligencija za druge važna za detetov odnos sa okolinom, ona je takođe izuzetno bitna za njegov akademski uspeh i karijeru.
Inteligencija za muziku podrazumeva osećaj za zvuk, ritam, melodiju i metriku, uz izraženu sposobnost pevanja ili sviranja. Uz rano prepoznavanje muzičko-ritmičke komponente inteligencije, dete može da ostvari izuzetan razvoj muzičkih sposobnosti.
Razvijanje osećaja za muziku i ritam pomaže u izgradnji samosvesti kod učenika, poboljšava njihovo samopouzdanje i jača jednu od najvažnijih sposobnosti učenja – pamćenje. Istraživanja pokazuju da deca koja su razvijala muzičku inteligenciju pokazuju veći uspeh i u čitanju, govoru, pisanju i matematici.
Prostorna inteligencija predstavlja sposobnost snalaženja i orijentacije u svetu koji nas okružuje. Deca sa izraženom prostornom inteligencijom imaju bolju percepciju i mogu jasnije da vizuelizuju svaki problem i samim tim ga kreativnije i lakše reše.
Istraživanja pokazuju da deca kod koje se na vreme i pravilno razvija prostorno-vizuelna inteligencija pokazuju boje rezultate iz matematike, fizike, hemije ili biologije. Postoji takođe i velika povezanost između ovog tipa inteligencije i sposobnosti čitanja.
Telesna inteligencija predstavlja sposobnost dobrog upravljanja sopstvenim telom u stanjima mirovanja i kretanja, kao i sve veštine koje se tiču održavanja ravnoteže, te spretnosti i umešnosti u sportu.
Ne samo da učenici koji počnu na vreme da vode računa o zdravom životu i upražnjavaju redovnu fizičku aktivnost pokazuju bolje opšte psihofizičko zdravlje već različite fizičke aktivnosti takođe stimulišu proizvodnju novih moždanih ćelija i poboljšavaju koncentraciju i fokus.
Zdrav život i fizička aktivnost pomažu vašem detetu da bude bolje u oblastima obrazovanja koje zahtevaju razmišljanje i koncentraciju. U zdravom telu – zdrav duh je izreka stara više od dva milenijuma, a njena vrednost i istinitost su neprolazni.
Jezička inteligencija se odnosi na razvijen osećaj za reči, njihovo značenje, raspored, odnose. Pored toga, deca koja ima razvijenu ovu vrstu inteligencije izražajnije čitaju i pričaju, uspešniji su u kreiranju naracije i mogu da memorišu više detalja slušajući druge osobe.
Razvijena jezička inteligencija omogućava detetu da se pravilno izražava, da iskaže svoje misli i osećanja, da vešto komunicira sa drugima. Ovo je jedna od najtraženijih veština 21. veku. Ljudi koji umeju da se izražavaju smisleno, da pregovaraju i komuniciraju na visokom nivou mogu bez problema da se dobro snađu u najrazličitijim situacijama.
Intrapersonalna inteligencija, tj introspekcija odnosi se na sposobnost reflektovanja sopstvenih postupaka i osećanja i planiranja akcija na osnovu toga. Preispitivanje svojih postupaka i ubeđenja predstavlja jednu od najznačajnijih komponenti svakog mislećeg bića.
Poznavanje sopstvenih osećanja, nada, želja, pa i strahova, omogućava detetu da jasno iskaže svoj unutrašnji život, da bolje razume sebe i jednostavno bude u skladu sa samim sobom. Na taj način može da vodi ispunjen i radostan život, a to je zapravo i cilj kome svi težimo.
Iako ponekad ovaj tip inteligencije bude zanemaran u klasičnim školskim sistemima, on je izuzetno važan, jer ukoliko je on lepo razvijen, omogućava svim drugim tipovima inteligencije da funkcionišu pravilno.
Hauardov program višestruke inteligencije polazi od činjenice da postoji više tipova inteligencije, pa prema tome i više načina učenja. Da bi dete ostvarilo maksimalne rezultate, potrebno je da mu se informacije serviraju na način na koji ono najbolje može da ih primi.
Hauardov program pruža osnovcu priliku da uči na praktičnim primerima, u različitim okruženjima; ohrabruje ga da postavlja pitanja. Na taj način dete postaje aktivan učesnik nastavnog procesa i razvija naviku celoživotnog učenja.
Umesto učenja napamet suvoparnih činjenica, mlađi osnovci se uče principima: kako da misle, da osećaju, da rade, da budu i da uče. Uz pomoć ovih pet principa ono jednom naučeno postaje trajno znanje.
Harvardski model višestruke inteligencije omogućava pristup učenju koji je skrojen prema potrebama i afinitetima svakog deteta kako bi se svakom detetu što više približilo gradivo i kako bi se ujedno osigurao njegov napredak i balansiran razvoj.
Savremena osnovna škola ne samo da primenjuje Hauardov program u svojim osnovnim kurikulumima već na osnovu njega kreira i bonus programe za osnaživanje svih tipova inteligencije.
Dodatni programi utemeljeni na Hauardovom pristupu kreirani su tako da pažljivo neguju i razvijaju sve potencijale vašeg deteta: od sporta, preko umetnosti, muzike, do komunikacije sa drugima, samorefleksije, brige za prirodu.
Ne samo da će vaš osnovac imati prilku da dalje razvija tipove inteligencije u kojima je već dobar, već će moći i da osnaži i poboljša one tipove za koje je mislio da mu nisu jača strana.
Tokom prva četiri razreda, učitelji Savremene osnovne škole će otključati skrivene potencijale deteta i spremiti ga za izazove koji ga čekaju kako u višim razredima osnovne škole tako i u daljem školovanju, ali i tokom celog života.
